[1989] Нова Лира брзине ветра
Логичан потез који се после успеха Лире 512 очекивао је повучен. Лира 512 је добила млађу сестру – ЛИРУ АТ, која наставља успешну породицу из ЕИ – Фабрике рачунских машина.
Тихо и без много помпе која прати у развијеном свету сваки новитет на тржишту, „Електронска индустрија” из Ниша, произвођач добитника овогодишњрг Kомпјутерског Гранд Приа за хардвер, наступа ове године на тржиште са великим адутом – новим рачунаром Лиром АТ. То је, како му само име каже, још један АТ који би због своје цене и других карактеристика могао да задовољи домаће купце.
Још од времена када је “Биг блу” презентирао свој IBM РС, тржиште је засуто РС клоновима. У том пoслу клонирања IBM PC рачунара срећемо и велике фирме какве су Атари, Амстрад, Комодор… Али, купци су ћудљиви, па се тражи машина специјалних карактеристика – јефтина као стари XТ а брза као АТ. У таквом таласу који засипа развијени свет где се фирме труде да се задовоље и такви, избирљиви купци јавља се Лира АТ. Kонструктори из “ЕИ”-а, као и код Лире 512, ни овог пута нису стали само код клонирања IBM рачунара већ су „пустили машти на вољу” и своје идеје (а и доста страних) уградили у овај пројекат.
Некако се овај потез „Електронске индустрије” из Ниша очекивао, али је изненадило то што су конструктори обратили пажњу па врло тражену особину – брзину. Наиме, главни проблем хакера код нас (мање у свету, јер се тамо има пара за брзе АТ клонове) јесте то што су им ХТ компатибилци постали “тесни” што се тиче меморије и врло неефикасно спори. Рачунари су почели да “штуцају” обрађујући гомиле килобајта података, док је хакер могао за то време да “одспава једну партију”. Решење овог проблема је било у томе да се убрза хардвер тако да се разним оптимизацијама, „фризирањем” старих ХТ машина Интеловим микропроццсоцима (80286, 80386) постигла брзина. Јавља се и IBM АТ и разни брзи АТ клонови. Лира АТ спада у горњи дом компатибилаца по брзинским тестовима. Чак би се могло рећи да је на врло високом нивоу. На пример: брзина приступа хард- -диску код Лире АТ износи око 26 ms. Овај пример није случајно изабран јер је ово питање брзине приступа хард-диску – питање ефикасног и брзог рада са рачунаром.
Изглед
При самом погледу на рачунар истиче се необично, флексибилно, бело „слимлајн” кућиште. Због својих малих димензија, не заузима много простора на раднам столу, може се врло лако уклопити на различитим местима. Мала висина кућишта је условљена слотовима који су врло необично постављени паралелно са матичном плочом.
Са предње стране налазе се светлеће диоде које показују кориснику да ли је рафунар укључен, да ли је у ТУРБО моду (12,5 МHz) или да ли ради хард-диск. Ту се налази и прекидач за ресет који је врло вешто заштићен од случајног притиска заштитним ободом. Са предње стране је и прекидач за укључење и искључење и два 3,5 инчна диск-драјва. Због тога што је то стандардизовано куциште, са предње стране је место за ТУРБО тастер празно, јер се у тај мод улази преко CTRL-ALT и + или – тастера. Поклопац куцишта затворен је са четири завртња.
Унутрашњост
Штампана плоча је добро сређена, мада мало већих димензија ипак оставља доста простора за дограђивање још два диск-драјва. За напајање при раду се користи извор од 200 W, али се размишља да му се снага смањи. Плоча је, иначе, производ Америчке фирме „Western digital” чија је и заслуга за наву технологију којом је плоча направљена.
Матична плоча организовзна је око Интеловог 80286 микропроцесора, који је због коришћења MS DOS-a (у овом случају 3.30), у ствари, само убрзани 80286 старог XТ рачунара. На штампаној плочи је и родно-т.јс за аритметички копроцесор 80287, који би иначе, радио на 8 МHz, што не би умањило брзину Лире.
Интерфејси
Са леве стране кућишта су портови, и то два серијска RS232 и један паралелни Centronics. Извучен је и прикључак за миша по PS/2 стандарду, а могуће је прикључити и обичан Мајкрософтов миш. Постоји и могућност уградње врло чудног РФ модулатора, који је у суштини неупотребљив код АТ клона.
Унутрашња меморија
Kао што се на самој штампаној плочи може видети, приликом планирања је употребіјепа класична подела по чиповима – чипови од 256 кb и 1 Мb. Целокупни РАМ је “појео” 1 Мb, а може до 4 Мb. Ово ограничење нам говори да је Лира АТ намењена коришћењу позамашне библиотеке програма које има MS DOS, док озбиљнији оперативни системи, као што су ОS/2 и XENIX – Мајкрософтов UNIX, захтевају меморију већу од 6 Мb, тако да су на Лири неупотребљиви.
Kоришћењем старог и не баш доброг МS DOS-а наилазимо на већ поменути проблем. Наиме, МS DOS може да адресира 640 кb меморије који су доступни кориснику, док је онај вишак неупотребљив. У већини случајева, он се користио као РАМ диск или кеш-меморија. Пошто је комуникација паралелна, овде нема патребе за кеш меморијом, па су се конструктори одлучили да се овај вишак меморије искористи за пресликавање Phoenix ROM BIOS-а верзије 0.10 са хард-диска.
Спољна меморија
Већ поменути хард-диск је формата од 3,5 инча и на њему се може сместити 40 Мb података. Произвођач је позната америчка компанија „Western digital”.
Поред хард-диска налазе сe два диск драјва истог формата од 3,5″, где сваки на једну дискету може сместити стандардних 720 кb података (ови драјвови, на жалост, не допуштају формат од 1,44 Мb). Ако су вам ова два драјва мало, онда можете врло лако да уградите још два у куциште рачунара истог формата, док се уз незнатно познавање електронике може додати и диск другог формата.
Kод диска наилазимо на још једну новину. То је такозвана технологија IDE (Integrated Drive Electronic) која се први пут употребљава у изградњи неког домаћег компјутера. До сада је контролер за диск (било хард или флопи) био изван самог диска. Kод Лире АТ се контролер налази у самом кућишту диска, тако да они сада чине једну компактну целину. Применом ове технологије добијамо нечујан и бржи диск који је израђен са “voice coil” померањем главе.
Врло занимљиво би било да се у ову Лиру угради преносиви хард-диск који је осмислио Чак Педл. Али, то је још ствар престижа.
Тастатура
Лира је рачунар који користи XТ/АТ тастатуру из производног програма “Електронске индустрије”, а може се купити било која јефтинија тастатура за РС компатибилце. Тастатура коју нуди “ЕИ” има 102 тастера који су мало тврди али, чини нам се, не умарају руку приликом дугог рада.
ЛИЧНА КАРТА
ПРОЦЕСОР: 80286
KЛОK: 6 или 12.5 МHz
KОПРОЦEСOР: опција 80287 на 8 МHz
РАМ: 1 Мb са могуцношћу проширења до 4 Мb
ДИСK-ДРАЈВОВИ: 2 диск-драјва 3.5″ формата капацитеца 720 кb, сa могућношћу уградње још 2
ХАРД-ДИСК: 40 Мb
СЛОТОВИ: 6 х и 2 х ХТ
ГРАФИЧКИ АДАПТЕР: копија EGA картице, која подржава CGA и Hercules
МОНИТОР: било који
ТАСТАТУРА: стандардна ХТ или АТ
МИШ: да
СВЕТЛОСНА ОЛОВКА: да
RS232: 2
CENTRONICS: 1
ЦЕНА: око 50.000.000 динара
Видео адаптер
Лира АТ користи EGA компатибилну картицу која подржава и ниже стандарде као што су CGA, Hercules и Plantronix double scan, а на појединим мониторима може истерати VGA графику. Максимална графика коју ова EGA картица може да изведе (без икаквог титриња) је 640 х 480, што премашује границе стандардне EGA картице, док се у текст-моду може писати у 132 колоне, што је ипак врло непријатно за очи – довољно је и 80.
Kомпатибилност
Да бисмо проверили компатибилност Лире АТ, пробали смо Turbo Pascal v.4.0 и неке CAD програме, и они су без проблема обављали своје задатке. Наравно, нисмо заборавили ни да се мало поиграмо са Тетрисом. Закључак је да је компатибилност 99 процената.
Цена
Стигли смо до дела због ког многи одустају од куповине – то је цена. Мада ћете се сигурно запрепастити када будете избројали нуле на цени (око 50.000.000 динара), ми ћемо вам сликовито рећи да се остали АТ-и из производног програма “ЕИ”-а продају по цени од (узмите дах) 100.000.000 динара. Лира АТ је и онако намењена малој привреди, индустрији и појединцима професионалцима. за које цена и није тако трагична.
Трећа – срећа
Лира АТ нема претензије да се користи у школама и наставним објектима као прошли модели, али ће наћи примену у многим радним организацијама. Њена ргодаја поузећем је већ почела, а прву примену ће наћи као јефтинији и бржи пословни рачунар. Серијска производња још није почела, а да ли ће постати и лични рачунар, утицати и разграната сервис служба и нашој земљи, а и могућност пружања обуке.
“Електронска индустрија” се определила да прати савремене трендове у развијеном свецу, тако да се крајем ове и почетком идуће године оцекује и нови члан породице – ЛИРА 386. Осим подршке у овом настојању, пожелећемо новој Лири АТ успех.
Душан Стојичевић
(Текст из СВЕТА KОМПЈЕТЕРА број ЈУЛ-АВГУСТ ’89., стране 8 и 9)
Додатне информације о Лири:
Wikipedia