[1988] Четири кеца из рукава „Електронске”

Поводом своја четири нова производа у области рачунарства, Електронска индустрија из Ниша организовала је 11. 11. 1988. конференцију за штампу. Пред импозантним бројем новинара Електронска индустрија је презентовала ЛИРУ (XТ компатибилац), ЛИРА РУ (рачунарску учионицу произведену на бази Лире), ЈУГОТИД, ручни терминал активан на додир и РИНГ НЕТ, прстенасту мрежу за повезивање микропроцесорских уређаја. Главни повод конференције су награде које су ова четири производа добила на међународним сајмовима „Интербиро-Информатика ’88” (дипломе за новитете добили су производи ЈУГО ТИД, ЛИРА и РИНГ НЕТ) и „Учила ’88” у Београду („Златну таблу” је добила ЛИРА РУ). Kако истичу људи из Електронске индустрије, овај успех њихових производа донео је афирмацију фабрици, док производња тих производа неће донети већу финансијску добит радној организацији. Kао пример за то наводи се производња лиеног рачунара ЛИРЕ која са садашњом ценом доноси 15 одсто дохотка од цене у фабрици, а акумулације можда неће ни бити. Што се саме Лире тиче (њу смо представили још у јунском броју), она се сада може купити само по склопљеном уговору са Електронском индустријом и то по цени од 357 старих милиона динара.

Југо ТИД (touch information display) је производ о којем смо вас обавестили у јунском броју на страницама Хард-софт сцене. Ради се о производу који је намењен врло различитим задацима. То је уређај у који је уграђен рачунар, који се за разне задатке програмира преко других рачунара и за комуникацију са корисником користи сензорски монитор (реагује на додир прста). У овај посао Електронска индустрија је ушла заједно са америчком фирмом ЕМС (Electro Mechanical Systems) на чијем је челу наш човек, а потреба за оваквим производом јавила се на америчком тржишту. Тако је „по налогу” америеког партнера пре годину дана започет развој овог производа, и скоро цела количина Југо ТИД-ова пласираће се на америчком тржишту, али ће се они можда појавити и на југословенском и европском тржишту. Цена Југо-Тида на америчком тржишту износиће 1200 долара, а ако се овај производ појави на нашем тржишту
коштаће око 1000 долара (у динарима). Људи из „Електронске” су нарочито истакли да је то производ домаће памети, развијен у Електронској индустрији, и да је у њега уграђено минимум страних делова – они учествују у цени производа са тачно 107 долара.

Прва рачунарска учионица ЛИРА РУ постављена је у Војном школском центру у Задру. Kао и лични ратунар Лира, и Лира РУ се може купити засад само по уговору са Електронском индустријом, по цени од 15 милијарди старих динара.

Испитивањем Источног тржишта, људи из Електронске су установили да би продор на исток са ЛИРА РУ и другим производима био пун погодак, па су већ предузети неки кораци. Почетком новембра је у Електронској индустрији боравила делегација из Пловдива (Бугарска) која се упознала са рачунарским производима ЕИ-ФРМ и ЕИ-HONEYWELL-а, а недавно је из Бугарске стигла пошиљка са разним бугарским достигнућима у рачунарству, па се очекује и тешња сарадња.

Домаћих ратчнарских мрежа готово да и нема. Увозе се врло скупе стране рачунске мреже. Електронска индустрија се одлучила да на тржиште пласира прву домаћу рачунарску мрежу, развијену на Институту Електронског факултета у Нишу. То је прстенаста мрежа која повезује 255 различитих микропроцесорских уређаја путем јефтиних телефонских парица, на даљини до 2 километра између два прикључка. РИНГ НЕТ обрађује податке који су унесени преко бар-код читача или терминала, а првенствено је намењена за управљање процесним рачунарима у индустрији. РИНГ НЕТ користи хардвер који је базиран на првом специјализованом LSI чипу у Југославији, произведеном у Институту Електронске индустрије, који 10 пута смањује димензије РИНГ НЕТА. РИНГ НЕТ користи и микропроцесор CDP 1802 домаће производње, који доприноси јефтиноћи прстенасте мреже, али знатно смањује квалитет хардвера. Примарна станица ове мреже јесте XТ компатибилац са 640 кb, а секундарне станице су сви они микропроцесорски уређаји који поседују RS232 интерфејс. Цена Ринг Нета износи 200 долара по прикључном месту.

Сви аутори поменутих производа награђени су од стране фабрике, а посебна награда је и успешна сарадња са америчком корпорацијом „ХанивелБул”, која је допринела оваквим успесима Електронске индустрије, каду у ЕИ-у.

Душан Стојичевић
(Објављено у СВЕТУ KОМПЈУТЕРА / ДЕЦЕМБАР ’88., страна 15)