Листајући америчке каталоге књига, уз дечије сликовпице под насловом “Fuzzy bear’ (“Чупави меда”), могу се срести и овакви наслови: “Fuzzy системи’; “Теорија Fuzzy скупова”, ‘Fuzzy размишљање и његова примена”. О чему се ради?
Чудни наслови крију академске радове америчких научника из њиховог 25 година дугог истраживачког рада у области “Fuzzy логике”, гране математике која је специјално створена у циљу симулирања разлититих облика неодређености и неизвесности из свакодневног живота па компјутеру. Упркос великом броју научника који су радили на усавршавању ове теорије, ‘Fuzzy’ логика је у великој мeри била потиснута као “бескорисна” наука у компјутерском свету. Све до сада…
Kао што се много пута у прошлости дешавало, Јапанци су узимали од Американаца идеје и претварали их у производе намењене практичној примени. Тако се десило и овог пута, па се данас реч “fuzzy” и рrодукти базирани на Fuzzy логици, чини се, у Јапану могу наћи свуда.
Ни црно ни бело, ни јесте ни није
Шта је у ствари ‘Fuzzy’ логика? Оваj термин измислио је, средином шездесетин година, Лофти Задех, професор компјутерске науке на Kалифорнијском универзитету у Берклију, који се сматра оцем ове гране математике. Енглеска реч “Fuzzy” има два значења: 1. нејасан, 2. чупав, маљав. У компјутерској науци за опис било које појаве користи се углавном низ нула и јединица, који из свакодневног живота могу симулирати само стања као што су: укључено-искључено, црно или бело, јесте-није. Међутим, како описати низ лепих жена, високих људи или хладних дана, јер се ту јавља релативност и неодређеност?
Да би се решили такви слутајеви, професор Задех је предложио да везе између чланова буду описане не само нулом и јединицом већ и вредностима између нуле и један. Према томе, у низу високих људи, па пример, Џорџ Буш (6 стопа и 2 инча) може имати вредност 0.7, а Kарим Абдул Џабар, легендарни центар ЛА Лејкерса у НБА профи лиги, са својих 7 стопа и 2 инча тачно 0.99. Професор Задех је са својим студентима установио прецизне законитости за одређивање неодређених описа као “доста брзо’, “прохладно” или “углавном погрешно”.
Мањи рачуни за струју
Ови математички закони веома су употребљиви за контролу робота, машина и других компјутеризованих система. На пример, стандардни ецкондишн препознаје само два основна стања: веома вруће и веома хладно (укључено-искључено). Fuzzy еркондишн би препознавао више стања тако да би његов расхладни уређај полако престајао са хлађењем како би се температура приближавала за човека угодној зони. Резултат: пријатнија и комфорнија соба и мањи рачун за струју.
Fuzzy логика почиње да проналази своју улогу ван папира у раним седамдесетим, када је повезују са експертним системима. Године 1980. фирма Ф.Л Смит & Ко из Kопцнхагена почиње да рекламира први комерцијални Fuzzy – експертни систем: компјутер програмиран да тачно одређује односе компонената за израду цемента различитих особина. Упркос одређеном успеху на који је наишла, Fuzzy логика није баш најбоље примљена у Америци: термини и законитости Fuzzy логике били су злурадо коментарисани као “комични” или “веома глупи”.
Ништа без Јапанаца
Почетком осамдесетих година, неке Јапанске фирме прионуле су на тежак посао – практичну примену Fuzzy логике. Године 1985. фирма Хитачи инсталира систем за подземну железницу у Сендаиу, граду око 200 миља удаљеном од Токија, који је организован око Fuzzy компјутера. Систем обезбеђује не само мирну вожњу путницима, који не морају да се држе за шипке или каишеве у подземној железници да би одржали равнотежу, већ и 10 посто повећану ефикасност у односу на иелезнице којима управљају људи.
Јапански проналазачи пронашли су више од 100 нових начина употребе Fuzzy логике. Нисан, познати јапански произвођач аутомобила, недавно је патентирао Fuzzy аутомобилску трансмисију и кочиони систем. Канон ради на Fuzzy ауто-фокус камери. Матсушита производи Fuzzy контролер хлађења за аутомобил, који се управља према температури воде у аутомобилу и тиме спречава “пракувавање” мотора. Снажан подстрек развоју ове технологије представља оснивање Лабораторије за истраживања у Fuzzy логици под окриљем јапанског Министарства за технологију, на коју ће бити утрошено 34 милиона долара током идућих пет година.
Америка ипак није тотално изван света Fuzzy логике. Мала фирма Тогал Ифралоџик из Ирвајна, Kалифорнија, сама је развила многе производе у Fuzzy техници, од којих је најзанимљивији Fuzzy-чип који може обрадити 28.600 Fuzzy – логичких инструкција у секунди (FLIPS). НАСЛ експериментише са Fuzzy контролерима који би помогли космичким бродовима у земљиној орбити. Резултати су, по речима људи из НАСЕ, веома охрабрујући, а за та истраживања су заинтересоване многе познате фирме као Роквел и Боинг.
•
Интересантно је то што се у свету готово нигде не налазе нацрти и шеме за склапање Fuzzy апарата, тако да се врло мало зна о тој техно- логији. Али, занимљива идеја, стара неколико година, најзад је пронашла своју практичну примену.
Душан Стојичевић
(текст обвјављен у Свету компјутера, у фебруарском броју 1990. године, на страни 43)