[1988] C-64: Да Моторолино срце куца
Направили сте машину која ради са Моторолиним микропроцесором (6800, 6809 или 68000). Хардвер је развијен, и једино што вам је потребно јесте да напуните EPROM програмом који ће покренути вашу машину. Ако знате PASCAL и ако имате Commodore 64, онда то и није неки проблем.
Софтверски део стандардних развојних система обично користи скуп неповезаних програма, тако да је програмеру у једном тренутку на располагању само мањи део укупних могућности тог система. Програмеру је тада сужен простор оперисања, а брзина тог развојног система врло често није на завидном нивоу.
Развојни систем за Моторолин микропроцесор MC 68000 (постоје и за 68001 6809) ради на Commodore 64 и урађен је као целовит програм који програмеру пружа могућност да у сваком тренутку може да проверава програм баш на машини за коју се развија. Да би се радило са овим развојним системом потребна је конфигурација Commodoreа 64 са диском, штампачем и додатним хардвером за комуникацију са уређајем који се развија. Тај додатни хардвер је плотица са интегрисаним колима 74138 и 6821 која се прикључује на Commodoreov EXPANSION port. Преко ове плочице се, у ствари, остварују везе са уређајем који се развија (семи-дуплеx) са штампачем са паралелним (Центроницс) или серијским (RS232) излазом и серијска веза RS232 с програматором EPROM-а.
Програм поседује три начина рада: едитор, монитор и командни мод. Пошто се програм учитао са диск-драјва 1541, стартујете га и по стартовању налазите се у командном моду који вам се јавља са: command?
У командом моду задају се команде за рад са штампачем, диск-драјвом и EPROM програматором. Наредбе се добијају притиском на одређене тастере:
F1 – за излазну јединицу се бира екран
F3 – за излазну јединицу се бира паралелни штампач
F5 – за излазну јединицу се бира RS232 штампач
F7 – за излазну јединицу бира се оригинални Commodoreов штампач
backspace – (directory) на излазној јединици се добија списак фајлова са дискете
1 – (validate) „сређивање” стања на дискети
2 – форматирање дискете са задатим именом
3 – брисање фајла са задатим именом, или више фајлова са именима раздвојених зарезом
4 – (rename) промена имена фајла
5 – снимање извршног програма као фајл на дискети
6 – читање фајла са дискете
ctrl/7 – прелазак у едитор
ctrl/8 – прелазак у монитор
ctrl/0 – ресетовање микропроцесора у уређају који се развија при чему се извршни програм задржава у меморији С64
+ – програмирање ЕПРОМ-а који се пуни извршним програмом из C64 меморије
£ – преводење извршног програма у асемблер
хоме – на излазној јединици добија се хексадецимални листинг извршног програма
дел – штампање фајлова на излазној јединици који су задати у едитору
Притиском на ctrl/7 улази се у едитор. Овај текст-едитор нема ограничења при писању знакова у неком реду (осим ако се испише толико знакова да се попуни слободна меморија), нити је величина текста ограничена (осим меморијског ограничења). На врху екрана приказује се положај курзора. Иначе, овај текст-едитор може да ради и као посебан програм који је специјализован за рад са EPSON компактибилним штампачем и диском. У едитору се врши писање програма који би требало да покрене уређај у развоју. У било ком тренутку корисник може да напусти едитор да би обавио било коју другу операцију, и кад се касније врати обради текста, све ће стајати онако како је раније оставио.
Из едитора се може управљати (као и у другим текст-едиторима) диском и штампатем. Једина замерка је то што се учитавање са диска не може прекинути у било ком тренутку, тако да се мора користити штос са отварањем вратанца драјва.
Притиском на ctrl/8 прелази се у монитор – „командни пулт” за управљање уређајем који се развија. Kорисник на екрану види све регистре микропроцесора из уређаја у развоју, а такође и произвољни део његове меморије. При томе корисник из монитора може мењати вредности у неком процесорском регистру.
У уређају који се развија мора се налазити програм за везу са развојним системом и његов задатак је да прима команде извршног програма, извршава их, и шаље одговоре који се виде у монитору.
Притиском на ctrl/0 ресетује се микропроцесор у уређају који се развија и самим тим се стартује програм за везу са развојним системом у уређају. Притиском на ® у програмски бројач се поставља потетна адреса извршног програма, а притиском на * извршни програм се преноси у уређај. Притиском на ↑ извршава се програм у уређају, тако да се у сваком тренутку његов рад може прекинути. Извртавањем програма на уређају који се развија врши се у ствари проба тог програма, при чему се он налази и у меморији С 64 и не може се у њој уништити, без обзира да ли тај програм не ваља или је ресетовао уређај.
Из било ког начина рада може се прећи у било који други начин рада. У командном моду се на крају развоја у едитору програм преводи на машинац за микропроцесор МС 68000, и добија се извршни код који се може одмах пренети да се провери у уређај или, ако је већ проверен може се упутити у ЕПРОМ програматор.
Занимљиво је то да се у писању програма одмах пријављују грешке које се региструју приликом уношења програма. Развојни систем ће по откривању формалне грешке аутоматски поставити курзор у едитору на позицију у тексту где је откривена грешка, а грешка се описује поруком на српскохрватском језику.
• • •
Развојни системи за Моторолине микропроцесоре су програми из домаће радиности. Врло су погодни за мале привреднике (нпр. – овим развојним системом развијен је софтвер за процесни рачунар који управља сушењем меса). Ако сте заинтересовани можете се јавити аутору Синиши Христову на следећу адресу Буковичка 6, 18000 Ниш.
Душан Стојичевић
(текст објављен у Свету компјутера, новембарски број 1988. године, на страни 11-12)