[1991] Амига и седам компјутерчића

Живели на PC-брду седам компјутерчића. Први се звао Дебељко, други Дуга, трећи Шнајдер, четврти ПеЦа, пети СТоја, шести Тандић и седми, најмањи, Портфолић. Свакога дана од јутра до мрака копали су микропроцесоре у Силицијумској долини. Славље им је било када би ископали најтраженију руду – 486.

Једнога дана, док су они били на раду, дође у њихову кућицу лепа Амига. Била је тако лепа, тако је лепо певала да су и картице на гранама са њом певале. Била је вредна, средила им је кућу, спремила Виндовс 3.0 за вечеру и мало прилегла дa се одмори. Утом дођоше компјутерчићи, који су били добре воље јер су пронашли златну жицу МС 68040 руде, и изненадише се кад видеше сређену кућу. Видевши Амигу, одушевљени седоше за сто и добро се најеше. Док су јели, пробуди се лепа Амига и придружи се компјутерчићима. Пошто су јели, проћаскали преко бипера, легоше да спавају.

Пролазише дани. Kомпјутерчићи заволеше Амигу и сви живеше сложно. Али, преко седам мора и седам гора живела је у краљевству Осмобитнија зла краљица Лира. Свакога дана, она је чучала ис-
пред свог монитора и нон-стоп га запиткивала: „Мониторче, мониторче, ко је најлепши па свету. Монитор јој је увек одговарао: „Преко седам гора и седам мора, живи лепа Амига. Она је према СK-у најлепша на свету.” Ове речи изнервираше краљицу Лиру и она се преруши у Тим 022 и оде на РС брдо.

Kада је стигла, испред кућице је срела Амигу како црта на свом штафелају, НР LаsеrЈеt. Понуди јој отровну Мекицу. Међутим, лепа Амига, не знајући да је Мекица отровна. загризе један фајл и вечно се блокира.

Узалуд компјутерчићи плачу, узалуд картице тужно цвркућу, узалуд… Међутим, пошто ова прича има срећан крај, морала је на РС брдо доћи шумска вила по имену Оливетија и својим чаробним РС-232 штапићем ублажити магију којом је лепа Амига зачарана. Биће блокирана док се не појави срећни принц (знате како је, порастао им је број) извуичен у наградној игри Света компјутера. После ће је он пољупцем разблокирати и однеће је у свој дворац где ће живети срећно и дуговечно у љубави.

Душан Стојичевић

(текст из Света компјутера, из јунског броја 1991. године)